Европско првенство у атлетици на отвореном 1946 — скок удаљ за жене

Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на 3. Европском првенству у атлетици 1946. одржано је 23. августа[1] на стадиону Бислет у Ослу.

Титулу освојену у Пааризу 1938, није бранила Ирмгард Прец из Немачке.

Земље учеснице

Учествовало је 16 такмичарки из 10 земаља.[1]

  1. Данска Данска (1)
  2. Италија Италија (1)
  3. Луксембург Луксембург (1)
  4. Мађарска Мађарска (1)
  5. Норвешка Норвешка (3)
  6. Пољска Пољска (1)
  7. Совјетски Савез Совјетски Савез (2)
  8. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (3)
  9. Холандија Холандија (1)
  10. Шведска Шведска (2)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1938.
Светски рекорд Фани Бланкерс-Кун  Холандија 6,25 Лајден, Холандија 19. септембар 1944.[2]
Европски рекорд Фани Бланкерс-Кун  Холандија 6,25 Лајден, Холандија 19. септембар 1944.
Рекорди европских првенстава Ирмгард Прец  Немачка 5,88 Беч, Аустрија 17. септембар 1938.

Освајачице медаља

Герда ван дер Каде-Каудејс
Холандија Холандија
Лидија Гајле
Совјетски Савез СССР
Валентина Васиљева
Совјетски Савез СССР

Резултати

Квалификације

Квалификациона норма за улазак у финале (КВ) износила је 5,05 метара.

Пласман Такмичарка Држава Време Белешке
1. Герда ван дер Каде-Каудејс Холандија Холандија 5,42 КВ
2. Валентина Васиљева Совјетски Савез СССР 5,40 КВ
3. Грета Магнусон Шведска Шведска 5,38 КВ
4. Аслав Солхајм Норвешка Норвешка 5,44 КВ
5. Амелија Пичинини Италија Италија 5,21 КВ
6. Ане Иверсен Данска Данска 5,20 КВ
7. Едит Øieren Норвешка Норвешка 5,14 КВ
8. Ула Брит Алтин Шведска Шведска 5,13 КВ
9. Илона Фекете Мађарска Мађарска 5,19 КВ
10. Станислава Валасјевич Пољска Пољска 5,00
11. Дора Гарднер Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 5,00
12. Џојс Џад Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 4,77
13. Кетлин Дајер-Тили Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 4,50
14. Оснилд Брандволд Норвешка Норвешка 4,26
- Лидија Гајле Совјетски Савез СССР Непознат резултат КВ
- Мили Лудвиг Луксембург Луксембург Непознат резултат КВ

Финале

Пласман Такмичарка Држава Време Белешке
Герда ван дер Каде-Каудејс Холандија Холандија 5,67
Лидија Гајле Совјетски Савез СССР 5,66
Валентина Васиљева Совјетски Савез СССР 5,63
4. Амелија Пичинини Италија Италија 5,28
5. Ане Иверсен Данска Данска 5,25
6. Ула Брит Алтин Уједињено Краљевство Шведска 5,34
7 Грета Магнусон Шведска Шведска 5,13
8 Илона Фекете Мађарска Мађарска 5,16
9 Аслав Солхајм Норвешка Норвешка 5,06
10 Едит Øieren Данска Данска 4,92
11 Мили Лудвиг Луксембург Луксембург 4,91

Укупни биланс медаља у бацању кугле за жене после 3. Европског првенства 1938—1946.[3]

Биланс медаља, екипно

Земља Злато Сребро Бронза Укупно
1.  Немачка 1 0 1 2
2.  Holandija 1 0 0 1
3.  Совјетски Савез 0 1 1 2
4.  Пољска 0 1 0 1
Укупно {4} 2 2 2 6

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичарка Земља Злато Сребро Бронза Укупно
Није био вишеструких освајача медаља.

Референце

  1. ^ а б European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 371, Приступљено 30. 12. 2017 
  2. ^ pp 320, Прогресија светских рекорда у атлетициИААФ Прибављено 30. 12. 2017.(језик: енглески)
  3. ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца

Спољашње везе

  • Комплетни резултати са еП 1938 на сајту ЕАА
  • Резултати скока удаљ за жене на ЕП 1946. сајт todor66.com
  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене
  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1938: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1946: Оле Лешер (ШВЕ)  • 1950: Torfi Bryngeirsson (ИСЛ)  • 1954: Ödön Földess (МАЂ)  • 1958: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1962: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1966: Лин Дејвис (ВБ)  • 1969: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1971: Макс Клаус (ДДР)  • 1974: Валериј Пидлужњи (СССР)  • 1978: Жак Русо (ФРА)  • 1982: Луц Домбровски (ДДР)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1994: Ивајло Младенов (БУГ)  • 1998: Кирил Сосунов (РУС)  • 2002: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2006: Ендру Хау (ИТА)  • 2010: Христијан Рајф (НЕМ)  • 2012: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2014: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2016: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2018: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)  • 2022: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

у дворани

1970: Тену Лепик (СССР)  • 1971: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1972: Макс Клаус (ДДР)  • 1973: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1974: Jean-François Bonhème (ФРА)  • 1975: Жак Русо (ФРА)  • 1976: Жак Русо (ФРА)  • 1977: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1978: László Szalmaо (МАЂ)  • 1979: Vladimir Tsepelyov (СССР)  • 1980: Winfried Klepsch (ФРГ)  • 1981: Rolf Bernhard (ШВА)  • 1982: Henry Lauterbach (ВБ)  • 1983: László Szalmaо (МАЂ)  • 1984: Јан Лајтнер (ЧЕХ)  • 1985: Ђула Палоци (МАЂ)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1987: Роберт Емијан (СССР)  • 1988: Frans Maas (ХОЛ)  • 1989: Emiel Mellaard (ХОЛ)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1992: Dmitriy Bagryanov (ЗНД)  • 1994: Дитмар Хаф (НЕМ)  • 1996: Māris Bružiks (ЛЕТ)  • 1998: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2000: Петар Дачев (БУГ)  • 2002: Раул Фернандез (ШПА)  • 2005: Хуан Лино Мартинез (ШПА)  • 2007: Ендру Хау (ИТА)  • 2009: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2011: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2013: Александар Мењков (РУС)  • 2015: Михел Торнеус (ШВЕ)  • 2017: Измир Смајљајс (АЛБ)  • 2019: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ) • 2021: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

Жене
на отвореном

1938: Ирмгард Прец (НЕМ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Татјана Шелканова (СССР)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1990: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1998: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 2002: Татјана Котова (БУГ)  • 2006: Људмила Колчанова (РУС)  • 2010: Инета Радевича (ЛЕТ)  • 2012: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2014: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2016: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2018: Малајка Михамбо (НЕМ) 2022: Ивана Вулета (СРБ)  •

у дворани

1970: Виорика Вископољану (РУМ)  • 1971: Хајде Розендал (ФРГ)  • 1972: Бригите Ресен (ФРГ)  • 1973: Дијана Јоргова (БУГ)  • 1974: Мета Антенен (ШВА)  • 1975: Дорина Катринеану (РУМ)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1978: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1979: Зигрун Зиглј (ДДР)  • 1980: Ана Влодарчик (ПОЉ)  • 1981: Карин Хенел (ФРГ)  • 1982: Сабине Евертс (ФРГ)  • 1983: Ева Муркова (ЧЕХ)  • 1984: Су Херншо (ВБ)  • 1985: Галина Чистјакова (СССР)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1987: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1988: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1989: Галина Чистјакова (СССР)  • 1990: Галина Чистјакова (СССР)  • 1992: Лариса Бережна (ЗНД)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1996: Рената Нилсен (ДАН)  • 1998: Фиона Меј (ИТА)  • 2000: Ерика Јохансон (ШВЕ)  • 2002: Ники Ксанту (ГРЧ)  • 2005: Наиде Гомес (ПОР)  • 2007: Наиде Гомес (ПОР)  • 2009: Ксенија Балта (ЕСТ)  • 2011: Дарија Клишина (РУС)  • 2013: Дарија Клишина (РУС)  • 2015: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2017: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2019: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2021: Марина Бех-Романчук (УКР)